UZGOJ

U ovom delu ćemo Vam dati preporuke kako ispratiti skotnost kuje i pristupiti pravilnom i humanom uzgoju štenaca.

Štene Rodezijskog ridžbeka iz našeg legla 2019.

Pre svega napominjemo da reprodukcija i uzgoj štenaca treba da budu strogo kontrolisani i ne treba ih prepuštati slučaju i stihiji. Postoje oni koji to rade kontrolisano ali se avanturistički u to upuštaju ne vodeći računa pre svega o uslovima odgoja. Tako se neki odlučuju da štence podižu u stanovima i sobama u kojima žive, a ako se udomljavanje štenaca oduži, što je dosta čest slučaj, imaju ozbiljne probleme jer držati 6, 8 ili 14 štenaca koji rastu, živahni su, tuku se međusobno, grickaju i sl. u stanu, sobi, na parketu jeste avanturistički. Pri tome štencima je potrebna fizička aktivnost i kretanje, igra na većem prostoru kako bi im se pravilno formirali zglobovi, odnosno kako ne bi propadali. Njima je takođe potrebno sunca, naročito u periodu rasta i razvoja, preko kojeg dobijaju prirodnim putem vitamin D. Potreban im je svakako i svež vazduh i provetravanje. Zatim ne treba smetnuti sa uma, da štenci starosti od 2-3 meseca na dalje, imaju izmet ne manjeg dnevnog obima od odraslih pasa, a mokrenje je znatno učestalije nego kod odraslih pasa, te možete zamisliti kako to izgleda u stanu x npr. 10 štenaca. Tako da podizanje mnogobrojnih štenaca u takvim uslovima postaje nepodnošljivo, kako za štence tako i za uzgajivače avanturiste. Rezultat toga je ili hitno udomljavanje štenaca, gde vrlo često završe u pogrešnim rukama, kod pogrešnih novih vlasnika ili dislociranje, seljenje čitavog legla na neke druge lokacije ako ih uzgajivač ima na raspolaganju uopšte. Takođe jedan od rezultata je i devastiran prostor, soba stan u kojem je raslo 8, 10 ili 14 štenaca, koji naravno nemaju još higijenske navike niti su naučeni da ne grizu sve što stignu. Sa druge strane, neki idu u drugu krajnost i odlučuju se da ih podižu u nehumanim uslovima, u šupama, podrumima, u vlagi, sklonjeni od sunca i prirodne svetlosti u nehigijenskim uslovima i sl. što naravno nije dobro za štence jer su osetljivi i skloni razboljevanju u tom periodu.

Treba blagovremeno razmišljati i o tome gde udomiti eventualno štene u budućnosti koje će imati neki problem, npr. anomaliju na oku, nozi ili neke ozbiljne nepravilnosti, a sa kojima ipak može da živi? Nikako i nikada ne treba odbacivati takve štence zbog “ekonomske neopravdanosti” i za svačiji život, bez obzira na fizičke karakteristike, se treba boriti jednako kao i za najbolji i najzdraviji primerak u leglu. I pas sa nekom fizičkom ili estetskom anomalijom u budućnosti može biti nekome najdraži ljubimac i može više da voli od bilo kog drugog “savršenog” psa. Prema tome, neophodno je na umu imati prevashodno načelo humanosti i da se uzgojem stvaraju živa bića koja imaju srce, dušu, karakter, emocije i da su stvorena da vole i budu voljeni, te da nisu samo brojevi. Neki tzv. uzgajivači na žalost nemaju ovakav pristup i prevashodno gledaju ekonomsku opravdanost i odustaju od štenaca koji im se ne dopadaju ili za koje sumljaju da se mogu izvući. Mi se ograđujemo od takvih uzgajivača i smatramo da treba da se drže dalje od uzgoja kućnjih ljubimaca.

Štence Rodezijskog ridžbeka je potrebno uzgajati u uslovima u kojima je često prisutan čovek uz svakako kuju, majku štenaca. Prisustvo čoveka je neophodno zbog pravovremene socijalizacije, a i zbog toga što je to pasmina koja je “uz čoveka”. Nisu to psi koji se uzimaju da bi čuvali neke placeve bez ljudi i sl. već da bi živeli sa ljudima i uz ljude. Prisustvo čoveka je svakako i neophodno, naročito ako ima mnogo štenaca, te samim tim nedovoljno dojki, te je svakako potrebna asistencija čoveka veoma često dok sisaju u toku dana, kako bi ih čovek menjao ravnomerno na dojkama kuje i vodio računa da svi ravnomerno sisaju majčino mleko. Čovek je svakako neophodan kako bi konstantno održavao higijenu tog prostora, a za šta treba ulagati dosta kontinuiranog napora. Potrebno je da to bude zatvorena prostorija (karantin), suva, sa dobrim provetravanjem, optimalnom temperaturom oko 21 c, prisustvom svežeg vazduha sa mogućnošću kasnijeg puštanja štenaca napolje u ograđeni deo, a o čemu će kasnije biti reči detaljnije.

Štene Rodezijskog ridžbeka iz našeg legla 2019.

Skotnost kuje i uzgoj štenaca

Kao što smo na početku naveli, uzgoj treba da bude kontrolisan i ne treba ništa prepuštati slučaju. Prema tome ukoliko imate kuju, a nemate nameru da se ona koti ili mužjaka, za kojeg smatrate da iz nekog razloga ne treba da se uparuje, trebate ih sterilisati odnosno kastrirati. U prirodi je da se živa bića reprodukuju, samim tim ukoliko se to ne dešava dolazi do hormonalnog disbalansa kod ženki i mogu se javljati zdravstvene tegobe, sa druge strane ukoliko se ne kastriraju, sterilišu povaćavaju se rizici od bolesti reproduktivnih organa kod pasa. Dakle ili se kuja uparuje i rađa ili se steriliše. Postoje i oni koji govore, ne sterilizacija i kastracija, to nije u redu, nije prirodno, priroda ih je dala i treba ostaviti tako. S ovim bih se možda složili da su u pitanju divlje životinje ili ljudi, međutim ne treba zaboraviti da je pas, ljubimac produkt čovekove fantazije, gde ih je izvlačio iz prirode i pravio po rasama, eksperimentisao i razmnožavao, ne bili dobio željenu rasu nekog psa, ljubimca prilagođenog i pripitomljenog za sebe. Dakle ne možemo reći da ih je čovek stvorio ali ih je čovek prilagodio po nekim svojim zahtevima, izvlačio iz prirode i međusobnim kombinacijama i uparivanjem, razmenom gena stvarao rase pasa, paralelno su nastajali i mešanci kao nus produkt nekontrolisanog uparivanja. Pri tome se rađa veliki broj neželjenih pasa koji se sa svojom životima muče i na kraju uginu u najgorim mukama na ulici, kote se ispod kontejnera, vozila, u rupama, vlagi, snegu, blatu. Kada se živo biće stvori, rodi, ima pravo da živi život dostojan psa, a ne da se muči i vuče, izložen maltretiranju očajnim životnim uslovima i bolesnim umovima. Zato je neophodno to preduprediti, uvesti kontrolu pri razmnožavanju, odnosno vršiti kastracije i sterilizacije pasa za koje se ne planira kontrolisana reprodukcija. Kada se već stvori život, rodi pas, bez obzira da li je mešanac ili ne, da li je nekome lep ili nije, on je živo biće, ljubimac dostojan svog života. Međutim ono što gledamo na ulicama jeste suprotno od toga, to su strašne patnje odbačenih životinja, dok sa druge strane, ne treba ići ni u drugu krajnost i u potpunosti zabraniti uzgoj, razmnožavanje kako bi se životinje sa ulica isključivo udomljavale, jer onda ako tako posmatramo, hajdemo da ukinemo kinologiju i rase pasa. Smatramo da ni to nije jedino rešenje. Potrebno je naći kompromis i nismo protiv uvođenja reda, dakle da se odgoju pristupi kontrolisano i pre svega humano.

Ponavljamo, nemojte uparivati jedinke ukoliko niste sigurni da su psi zdravi, da produžavate zdravu liniju u okviru rase, da nisu u nekom nedozvoljenon rodbinskom srodstvu (postoje algoritmi šta se sme, a šta ne sme pariti) i nemojte umnožavati mešance. Ne zato što mešanci manje vrede kao životi, već zato što mnogo lepih mešanaca čeka svoje udomljenje u raznim azilima i na ulici, a mnogi od njih i uginu u najgorim mukama i ne dočekaju da budu udomljeni. Planiranje uparivanja i reprodukcija pasa, to je ono što smatramo generalno kao problem kod nas. Data je sloboda svima nama vlasnicima pasa da sami odlučujemo kojeg psa sa kojim uparivati i to bez posledica po one koji se odluče npr. da upare majku i sina, brata i sestru, polubrata i polu sestru i sl. Postoji mogućnost uparivanja u rodbinskom srodstvu, jer nije isto kao kod ljudi i ne preslikava se jednako ali postoje određeni algoritmi šta je dozvoljeno, a šta ne, a na kraju ukoliko postoji nedoumica, potrebno je pre uparivanja konsultovati se sa Kinoloskim savezom, prikazati rodovnike od oca i majke i pitati za stav i misljenje. Dakle svima nama je na slobodnoj volji da odlučimo kojeg psa sa kojim pariti, što generalno smatramo prvim problemom pored samostalnog, nasumičnog međusobnog uparivanja pasa na ulici, gde se to svakako redovno dešava. Da bi se jedinke uparile, potrebno je to uraditi sa zdravim mužjakom i zdravom ženokom, koji nisu u nedozvoljenom rodbinskom srodstvu (incest). Jasno je da bi se tome pristupilo, neophodno je znati identitet jedinki pasa koje uparujemo, a za to su nam potrebni pedigrei, rodovnici koji su neophodni kako bi se utvrdio identitet psa i eventualno rodbinsko srodstvo sa psom sa kojim se planira upariti. Kod nas se na žalost ne pohranjuje DNK u evidenciju uz rodovnik, te teoretski postoji mogućnost da pas koji ima svoj rodovnik nije taj pas, a da vlasnik tog psa možda sam toga nije ni svestan jer se to vuče od npr. par generacija ili mnogo generacija u nazad, te da je i on sam u zabludi.

Kada se uparuju dve jedinke, pre svega je neophodno da mužjak i ženka budu zdravi, da su iz zdrave linije, da nisu u nedozvoljenom rodbinskom srodstvu, a poželjno je da imaju i dokaze da su zdravi, odnosno da imaju snimak kukova i laktova jer je displazija generalno dosta prisutna kod pasa velikih rasa, kao i da ne vuku neke druge genetske bolesti. Kuja kada uđe u teranje koje može da traje i više od 20 dana, svega 2 do 4 dana je u plodnim danima, tj. danima kada može da ostane skotna. Nema strogog pravila kada su ti plodni dani, u jednom teranju kuja može tek npr. 14.-ti dan od početka teranja da uđe u plodne dane, a da na drugom teranju nakon 6 meseci plodni dani mogu da budu već posle 4. dana. Najbolje je i najpreciznije uzeti kod veterinara uzorak od kuje, nivo hormona progesterona, koji govori o tome da li je kuja trenutno u plodnim danima, tj. da li se bliži ili udaljava od njih. Kada uparujete Vašu kuju važno je da znate da li mužjak sa kojim se uparuje boluje od eventualno neke polno prenosive bolesti kod pasa jer sa uparivanjem sa nepoznatim mužjacima rizikujete da Vaša kuja takođe oboli i obrnuto. Uparivanje dve jedinke je moguće i bez fizičkog kontakta jedinki, tj. kod veterinara, čime se izbegava prenošenje polnih bolesti tj. značajno umanjuje mogućnost infekcije. Redovan ciklus kod kuje trebao bi da bude na svakih 6 meseci. Ukoliko se uprajuju jedinke, nema potrebe za nikakvim prisilnim nehumanim uparivanjima i maltretiranjima kuje, već ih treba pustiti zajedno u dvorište i dozvoliti im da se sami prirodno upare, što će se svakako i desiti ako je kuja u plodnim danima. Jedino treba voditi računa o tome da kada se spoje, čovek asistira kod razdvajanja, tj. da se ne desi da kuja počne da se kreće dok je mužjak spojen, jer se mogu naneti ozbiljne povrede reproduktivnih organa na obe strane. Potrebno ih je nakon spajanja držati da se ne kreću, dok se mužjak ne odvoji od kuje. To može da potraje do 10 minuta.

Rodezijski ridžbeci Zula i Afro
Skotnost, trudnoća kuje po nedeljama

Izvor ovog pasusa : “Paszavas”. com

Vaša kujica je trudna i to prvi put, kako ne biste tragali za informacijma šta joj se dešava, donosimo vam trudnoću po nedeljama. Evo kako se štenci razvijaju i šta treba da radite u tom periodu. Naime, pseća trudnoća traje otprilike 60-65 dana ili 9 nedelja. U tom periodu štenci se razvijaju od formativnih ćelija do savršeno oblikovanih malih pasa, spremnih da dođu na svet.

Ukoliko će u vašu porodicu uskoro stići štenci, donosimo vam ovaj kratak pregled pseće trudnoće po nedeljama, kako bi se mogli pripremiti na ono što vas očekuje.

Prva nedelja

Nakon što je parenje uspešno završeno, počinje odbrojavanje. Ono se prati od ovulacije, iako će vam to možda biti teško samostalno pratiti, bez merenja svakodnevne telesne temperature. Pas može pokazivati znakove jutarnje mučnine, baš kao i žene. Iz vagine se može pojaviti blago rozi sekret, ali on nije razlog za zabrinutost. Pazite na znakove potencijalnih infekcija koje su se mogle preneti za vreme parenja. Zadržite isti režim vežbe i ishrane kao i pre trudnoće, uz savetovanje sa veterinarom o mogućim dodacima ishrani. Za vreme pseće trudnoće ne koristite tretmane protiv buva.

Druga nedelja

U drugoj nedelji, ćelije iz kojih će se razviti štenci rastu i razdvajaju se. U matericu se spuštaju mali embrioni koji će tu ostati do kraja trudnoće. Kuja i dalje uobičajeno hranite i izvodite u šetnju.

Treća nedelja

Embrioni se usađuju u matericu kako bi dobijali sve hranljive materije potrebne za njihov razvoj. Fetusi su u ovom periodu veliki 1 cm. I dalje nastavljate sa uobičajenim režimom ishrane i šetnje, ali ako vidite da se psu povećao apetit, udovoljite mu.

Četvrta nedelja


Krajem četvrte nedelje veterinar ili iskusni odgajivač mogu otkriti prisustvo štenadi laganim pipkanjem stomaka. Počinju se razvijati oči i kičma fetusa i sada su narasli 1.5 cm. Grudi vašeg psa mogu početi oticati, a iz vagine se javiti blagi prozirni sekret.

Ova nedelja se smatra najosetljivijom nedeljnom trudnoće u kojem su štenci osetljivi na povrede i mogu razviti određene mane. Zbog toga u ovoj nedelji izbegavajte grubu igru sa psom, posebno naporne i duge šetnje. Konsultujte se sa veterinarom oko ishrane i potrebnih dodataka. Savetujemo kalcijum svakako.

Peta nedelja

Povećava se količina amnionske tečnosti u materici u svrhu zaštite kučića i štenci sve više mogu da se osete na dodir. Od sada pa nadalje kučići su puno manje osetljivi na moguće poteškoće u razvoju. Formiraju se pojedinačni prsti, a rastu i kandže i brkovi. U ovom periodu kod fetusa se formira pol.

Vaš pas će primetno dobiti na težini i ako već niste, povećajte mu broj porcija. Hranite je malim porcijama više puta dnevno, a u njenu hranu počnite mešati odabranu hranu za štence. Predlažemo da je hranite junior hranom za pse. Potrebno je dati kuji vakcinu protiv zaraznih bolesti, kako bi se antitela prenela u majčino mleko koje bi odmah na početku štitilo štence.

Šesta nedelja

Stomak psa raste svakodnevno i trudnoća je sada već očigledna. Bradavice psa postaće vidljivo tamnije boje. Kučići započinju da razvijaju pigmentaciju i oznake na koži koje će kasnije odrediti njihovu boju i izgled.

Povećajte količinu hrane koju dajete, neka jede koliko želi, a povećajte i količinu hrane za štence koju dodajete u mešavinu. U ovom periodu možete započeti davati multivitamine, pre svega kalcijum, sa fosforom i vitaminom D.

Sedma nedelja

Psu počinje opadati dlaka sa stomaka kao priprema za okot. Štenci se i dalje razvijaju i sada su gotovo potpuno formirani.

Pred kraj trudnoće prestanite davati hranu za štence i hranite je njenom normalnom hranom, koliko god želi pojesti. Tako ćete podstaći telo psa da započne pohranjivati kalcijum koji je dobijala iz hrane za štence i iz dodatka kalcijuma.

Osma nedelja

Od ovog trenutka kučići se mogu okotiti bilo kada pa budite spremni. Smanjite količinu aktivnosti, a primetićete i da se pas počeo “gnezditi”. Kada leži, moći ćete osetiti ili čak videti pomeranje kuca pod kožom stomaka.

Krajem osme nedelje počinje proizvodnja kolostruma, a kasnije i mleka. Hranite psa pojačano.

Deveta  nedelja

Bliži se trenutak okota, zato budite spremni. Vaš pas se do sada udobno smestio u svojoj korpi za okot. Kako se priprema za okot verovatno će postati tiha i povučenija nego inače. I dalje joj dajite hrane koliko želi, iako joj apetit može oslabiti zbog okota koji se bliži.

Merite joj temperaturu nekoliko puta tokom dana kako bi odredili početak okota.

Zula 2 dana pred koćenje

Zula 3 meseca nakon koćenja i podizanja 16 štenaca

Prostor za koćenje kuje

Potrebno je izabrati adekvatnu prostoriju i urediti prostor za koćenje kuje i podizanje štenaca. Prostorija mora da bude suva, sa dovoljno dnevne svetlosti, zatvorena, sa mogućnošću dobrog provetravanja, dovoljno velika da kada štenci prohodaju imaju prostora da se kreću, a i da imaju mogućnost da se puštaju napolje u ograđeni deo gde ima i sunca i hladovine. Sav prostor koji će biti namenjen za podizanje i odgoj štenaca treba predhodno dobro očistiti od mehaničkih nešistoća, a zatim dobro dezinfikovati, kako bi se uklonile nepoželjne bakterije i virusi, pre svega eventualno prisustvo parvovirusa “mačije kuge” i distempera “štenećaka”. Najbolje je dezinfikovati sve sa “Parvo-virucidom”, (britanski prozivod) jer je parvovirus izuzetno otporan, dugo opstaje i nalazi se svuda, prenose ga na nogama miševi, pacovi, gušteri, ptice, muve, mačke (i ako mačke ne mogu da obole od mačije kuge), ljudi na đonovima, rukama, drugi psi na šapama, a ubeđeni smo da može da se prenosi i vazduhom s obzirom da u razgovorima sa nekim odgajivačima postoje slučajevi oboljevanja i ako su štenci bili u strogom karantinu. Nakon dezinfekcije, u prostoriji je potrebno napraviti oko 1m2 ograđeni deo u kojem će se kuja kotiti, da ona iz tog dela može da prekorači i izađe od štenaca po potrebi, a da štenci ne mogu da izlaze. Podloga u tom delu treba da bude mekana, nepromočiva, nešto poput sportske strunjače, a da se stavlja pamučna ili frotilna navlaka koju treba često menjati kako bi upijale plodovu vodu na početku, a kasnije mokraću štenaca. U letnjem periodu, neophodno je postaviti komarnike na prozore i vrata jer će biti potreban svež vazduh i konstantno provetravanje, a ulazak insekata pre svega muva i komaraca može da stvori ozbiljne probleme štencima. Muve tzv. “upljuvavanjem” raznose i umnožavaju bakteriološke infekcije, a u tom periodu su štenci veoma osetljivi, dok komarci prenose larve srčanog crva.

Koćenje, porađanje kuje i asistencija

Iz našeg iskustva, dan kada se kuja nakon uparivanja porađa je od 63. do 66. dana. Tog dana kada treba da se porodi, kuja prestaje da jede, odbija hranu. Počinje ubrzano da diše i traži pogodno mesto gde da se porađa. Potrebno ju je usmeriti na mesto koje sto Vi predhodno pripremili za porođaj. Celokupan porođaj može da traje veoma dugo u zavisnosti od broja štenaca koliko ih nosi. Iz našeg iskustva traje obično od 12-16 sati, a može da traje i duže. Nakon pucanja vodenjaka, videćete zeleno-smeđu tečnost koja izlazi iz nje, porođaj treba da krene najkasnije u narednih do 4 – 5 sati. Ako ne krene najkasnije 5 sati od pucanja vodenjaka, moguće je da su se desile komplikacije i potrebno je hitno u tom slučaju obezbediti veterinara. Kada poočne da izbacuje štence, oni izlaze u mehuru, koji je pun plodove vode, dolazi do pucanja mehura prilikom izlaska ili ga Vi odnosno kuja sama pocepa. Ukoliko kuja ne prekine pupčanu vrpcu potrebno je da to uradi čovek. Pupčana vrpca se prekida 4 do 5 cm od trbuha šteneta, pritiskom prstiju da bi se izvršila kompresija krvnih sudova koji se nalaze u pupčanoj vrpci i na taj način izbeglo krvarenje kod štenaca. Pupčana vrpca se takođe može podvezati i prerezati sterilnim makazama. Može se dešavati da mehur pukne ranije pre izlaska i da ga kuja posle naknadno izbacuje, posle šteneta. Takođe, može se desiti da se štene prilikom izlaska napije plodove vode i da se davi, tada je poptrebno odmah čim štene izađe iz kuje, osloboditi ga od sluzi, okrenuti ga glavom na dole i masirati pluća. Inače postupak nakon izlaska svakog šteneta bi trebao da bude takav da se štene oslobodi od pupčane vrbce, zatim štene da majci, kuji da ga dobro oliže, kako bi ga oslobodila od sluzi i pokrenula cirkulaciju i organe za varenje, zatim odmah nakon toga štene prebrisati suvim, čistim peškirom i staviti ga na majčinu sisu da povuče mleko – kolostrum, odnosno da počne da sisa. “Prvo mleko” ili “prva vakcina” kako ga obično nazivaju, kolostrum nastaje još u toku trudnoće, a luči se u prvih nekoliko dana nakon porođaja. Ovo specijalno mleko je gusto i lepljivo, žute ili narandžaste boje. Kolostrum sadrži sve hranljive materije i svu tečnost koja je štenetu potrebna u prvim danima nakon rođenja, kao i supstance koje štite štence od infekcija. Neki prosek u razmaku u izlascima štenaca prilikom porođaja je u rasponu od 40 minuta do sat i po vremena. Ovo svakako nije strogo pravilo. Nakon izlaska svih štenaca, kuja bi trebala da izbaci posteljicu, mada to ne mora da se desi. Može da se desi da posteljica ostane u kuji i da se razgrađuje i izbacuje je postepeno vremenom. Time se međutim otvara moguđnost potencijalnih infekcija. Obično se u tom slučaju, nakon porođaja daje kuji inekcija oksicotina koja bi ubrzala izbacivanje zaostale posteljice i generalno preostalog nusprodukta.

Ono na čega treba da se pripremite jeste obilje plodove vode, te je neophodno da pripremite dovoljno suvih peškira, sunđera, pelena koje dobro upijaju kojim bi sve vreme kupili poldovu vodu koja izlazi nakon svakog šteneta, uostalom sve vreme trajanja porođaja čak i posle njega. Kuja nakon porođaja čak i do mesec dana nakon njega izbacuje ostatke plodove vode, zatim sluznu tečnost tamno smeđe, preko svetlo smeđe do zelene boje. Nemojte to da Vas uplaši, naravno sve vreme je neophodno pratiti njeno zdravstveno stanje kako bi se blagovremeno reagovalo intervencijom veterinara po potrebi.

Formirano leglo i podizanje štenaca

Završen je porođaj, kuja ima mleka, svi štenci hoće da sisaju, formirano je leglo. Ovo bi bila idealna slika odmah nakon porođaja.

Međutim ona nije uvek takva, postoje neočekivani momenti koje mogu da se dese prilikom samog porođaja i nakon istog. Dešava se da se neko štene prepreči i zaglavi u kanalu ili može da se desi da neko štene na žalost ugine u utrobi, što može dalje da uzrokuje sepsu. U tim slučajevima treba hitno potražiti pomoć veterinara i pristupiti carskom rezu. Ako nakon pucanja vodenjaka 3 sata štenci još ne izlaze, velika je šansa da se desilo nešto neočekivano, mada ne mora da znači, kod naše kuje su tek nakon 4 sata od trenutka pucanja vodenjaka štenci počeli da izlaze ali svakako sve vreme treba biti u pripravnosti i uz kuju, da se ništa ne prepušta slučaju. Takođe, nakon porođaja, može se desiti da neko štene neće da sisa. To su obično štenci koji imaju neku urođenu anomaliju i dolazi do prirodne selekcije, ovo naravno nije strogo pravilo, te stoga treba uporno pokušavati stvaljati ga na sisu i masirati stomak kako bi se pokrenuli eventuano organi za varenje. Potrebno je takvo štene dati i kuji jer kuja oseti ako postoji neki problem sa štenetom. Ona ga obično uzme u usta i stisne lagano onoliko koliko treba kako bi se eventualno pokrenulo štene da sisa. Ako ništa od toga ne uspeva, potrebno je imati veštačku prehranu, mleko za štence u prahu. Pripremljeno mleko treba pokušati dati štenetu na špric. Ukoliko ni to ne uspeva, treba ga ostaviti uz majku, mada je tada već očigledno da se radi o urođenoj anomaliji i da takvo štene na žalost neće preživeti.

Štenci Rodezijskog ridžbeka. Deo našeg legla 2019.

Kod Rodezijskih ridžbeka u leglu obično bude puno štenaca. Zna da ih bude i 18, što su ekstremni slučajevi, a najčešće se kreću u rasponu od 8 do 14. U našem leglu ih je bilo i 16. To znači da bez značajne asistencije čoveka, mnogi od njih ne bi mogli da prežive. Da bi kuja mogla da iznese odgoj tolikog broja štenaca ona pre svega mora da bude genetski zdrava i jaka, a zatim da se hrani izuzetno kvalitetnim namirnicama u periodu skotnosti i nakon porođaja dok doji. Kada smo saopštili veterinarima da je rodila 16 štenaca, rečeno nam je da se odmah pripremimo na veštačku dohranu, tj. dohranu veštačkim mlekom jer ga neće imati dovoljno s obzirom na broj štenaca. Mi smo ga za svaki slučaj nabavili još pre porođaja, međutim uopšte nam nije bilo potrebno. Kuja je dojila nepunih 2 meseca i sve vreme je imala mleka. U tom periodu nije htela ni da pomiriše granule, te smo je hranili svežim presnim junećim mlevenim mesom, zatim presnim ili vrklo kratko kuvanim junećim fileima oko 700 gr dnevno, kuvanim jajima, junećom kuvanom džigericom, jogurtom, pavlakom, kuvanim pirinčem, junećim i pilećim srcem, vrlo kratko kuvanim pilećim belim mesom i dr. Sve vreme smo joj davali dodatak ishrani u vidu kalcijuma i fosfora sa vitaminom D. Asistencija čoveka je bila neophodna sve vreme kako bi se izborili da svi štenci mogu da sisaju jer nema dovoljnog broja sisa koliko je štenaca i uvek postoje sitniji i krupniji, jači i slabiji, te se jači uvek lakše izbore za sisu i odguraju slabije. Iz tog razloga neophodno je bilo celodnevno prisustvo čoveka da raspoređuje štence na sisama, odvaja slabije, a tek kada se oni nasisaju, prinesu se jači da sisaju. Bez takve konstantne aktivnosti, uginula bi možda čak i 1/3 legla. Ovakvom aktinvnošću, postiže se izjednačavanje štenaca i njihovo ravnomerno napredovanje.

Štenci treba samo da sisaju sve do 21. dana starosti. Tek 20. dana, potrebno je štence prvi put očistiti od glista sirupom protiv glista, jer se tada još ne smeju davati tablete. Naredni dan (21. dan) treba im dati da jedu. Najbolje je samleti puppy granule u blenderu i natopiti malo dohranom, mlakim mlekom za štence. Može se krenuti i sa nekim od puppy paštetica. Ne treba taj obrok da bude obiman, tek po malo više puta na dan, naravno paralelno dozvoljavati u toku dana i da sisaju majčino mleko. Kada im se prilagode creva i počnu redovno da jedu, potrebno im je davati 4 x dnevno, mekano, najbolje mlevene granule, dobro natopljene jer još u to vreme nemaju redovne zube, kasnije kada dobiju zube, može se preći na puppy granule bez natapanja. Čim počnu da jedu i drugu hranu sem majčinog mleka, treba im obezbediti sve vreme prisustvo uvek sveže vode koja se mora menjati najmanje 3 x dnevno. Kuji treba dozvoljavati da ih doji bez ozbira što su počeli da jedu i drugu hranu, što duže to bolje. Ni jedne granule im nisu zdravije u tom periodu od majčinog mleka. Neophodno je dozvoljavati majci da doji štence što duže iz više razloga :

  • Majčino mleko je najzdravija hrana
  • Ako se suviše rano i naglo prekine dojenje štenaca kuja će ukoliko ima mleka dobiti mastitis (upalu dojki), što samo dokazuje da prerano odvajanje nije prirodno
  • Vrlo često se dešava da neko štene više neće da jede iz nepoznatog razloga ali i te kako hoće da sisa, a nakon sisanja ponovo mu se otvara apetit
  • Ako dođe do dijareje, sisanjem se značajno umanjuje dehidracija šteneta i utiče na normalizaciju prirodne mikroflore creva kod štenaca
Štenci Rodezijskog ridžbeka. Slika iz našeg legla 2019.

Prema tome i ako postoje oni odgajivači koji zagovaraju teoriju da čim počnu da jedu, kuju treba naglo odvojiti od štenaca, a da kuja ne bi dobila mastitis (upala dojki) ukinuti joj vodu na 24 sata i naglo smanjiti ishranu na nekoliko dana, je u potpunosti pogrešna i neprirodna teorija. Preporučujemo da kuja doji što duže može iz navednih razloga. Činjenica je da mleko kuje gubi na kvalitetu postepeno posle mesec dana od početka dojenja ali bez obzira na to, ono značajno doprinosi hidriranju štenaca i pojačava ishranu prirodnim majčinim mlekom pa čak i ako je manje hranjljivo u odnosu na početak dojenja, ono jača imunitet štenaca. Kuja ako se dobro i kvalitetno hrani sve vreme, neće propadati bez obzira što doji. Ono što primećujemo kod kuje jeste da nakon koćenja na nekim mestima duže zadržava staru dlaku i da ima neobične prelaze između nove i stare dlake, negde stara dlaka ispada i zamenjuje se novom, a negde se zadržava znatno duže ali se to sve vremenom koriguje i izjednači u narednih 2-3 meseca. Ovo se kod kuje može dešavati nakon porođaja kao posledica hormonalnih promena. Potrebno je obezbediti prostor tako da kuja može da izađe od štenaca, a da oni ne mogu, tj. da ostaju u tom ograđenom prostoru, jer njima polako vremenom kreću da rastu zubi i kuja doji dozirano kako je ne bi povređivali sisanjem. Ukoliko bi se iz nekog razloga desilo da kuja ne doji 1-2 dana i duže, dakle da se kuja odvoji na neko vreme i štenci hrane samo hranom koju daje čovek, a nakon toga ponovo počnu da sisaju, postoji rizik da štenci pokvare stomak sa sisanjem mleka nakon duže pauze, jer mleko može dužim stajanjem u majčinim kanalima da se pokvari. Zato ili konstantno sisanje ili prekid, nikako dojenje nakon dužih prekida. Na 40 dana štence je potrebno 2. put očistiti od glista. I prvi i drugi put paralalno je potrebno čistiti i kuju. Nakon toga potrebno ih je čisititi od glista jednom mesečno do 6 meseci starosti, a nakon toga na 3 ili 6 meseci u zavisnosti od potrebe, a što je detaljnije objašnjeno u odeljku “preventiva”. Potrebno je pre svake vakcine očistiti štence od glista. Vakcinaciji se pristupa na 8, 12 i 16 nedelja, videti više o vakcinaciji u odeljku “preventiva” gde je to detaljno objašnjeno.

Karantin

S obzirom na izuzetnu učestalost oboljevanja štenaca i mladih pasa od pre svega parvovirusa – “mačije kuge”, a zatim i drugih zraznih bolesti pasa poput distempera “štenećaka”, za koje često znamo da kažemo da vlada hronična epidemija, neophodno je od prostora u kom će boraviti štenci napraviti tzv. karantin. Dok štenci ne prime barem prve 2 vakcine i ne prođe 14 dana od druge (period inkubacije vakcine), ne treba dozvoljavati da se u prostor gde su štenci ulazi sa obućom sa kojom se ide na ulicu i bez predhodne dezinfekcije ruku. Preporučujemo da imate posebnu obuću koju ćete držati negde na ulazu kod štenaca sa kojom ćete samo ulaziti kod njih. Takođe predlažemo da napravite “dezo barijeru” na ulazu sa sredstvom “Parvovirucid” ili nekim drugim jakim dezificijentom s obzirom da je parvovirus izuzetno otporan. Dok ne prime prvu vakcinu i ne prođe 14 dana nakon nje, ne bi trebalo nikoga ni puštati da gleda i dira štence. Nakon prve vakcine ukoliko baš morate nekoga da pustite, neophodno je da ima na sebi obuću sa kojom se samo ulazi kod štenaca ili da se obuća i ruke dobro dezinfikuju takođe razblaženim “Parvovirucidom” i nakon toga svakako isperu.

Opšte preporuke za uzgoj štenaca Ridžbeka i uopšteno mladih pasa

  • Nakon odbijanja od dojenja, primenjuje se “Puppy” hrana za pse u početnom periodu ishrane, a koja je specijalno prilagođena ishrani štenaca velikih rasa koji se navikavaju na hranu nakon prestanka dojenja. Neki od proizvođača je nemaju već odmah preporučuju junior. U svakom slučlaju junior granule se koriste do 24 meseca starosti koliko traje rast i razvoj za štence velikih rasa pasa.
  • Zaštita od krpelja, buva i vaši u vidu ogrlica, kapaljki i dr. u zavisnosti od proizvođača, obično se sme primenjivati nakon 7-8 nedelja starosti.
  • Štence ne bi trebalo kupati do 6 meseci starosti. I ako postoje šamponi za štence, i ako ljudi to vole da rade i pre 6 meseci, ovo bi trebalo izbegavati, jer se narušava prirodna mikroflora kože.
  • Štence i mlade pse velikih rasa ne bi trebalo istrčavati do 18 meseci starosti. To ne znači da oni ne bi trebali da potrče, šetaju i da se igraju, već da ih ne bi mi trebali istrčavati uz biciklu, džoging i sl. kako im ne bi opterećivali nedovoljno formirane zglobove.
  • Štence ne bi trebali izdvajati iz legla i odvajati od majke (udomljavati u novi dom) dok ne napune barem 2 meseca starosti kako bi se psihički pravilno razvili. Mnogi uzgajivači ovo pravilo ne primenjuju jer im se žuri.
  • Novi vlasnici šteneta treba da znaju da je potrebno štene izvoditi u šetnje koje su veoma poželjne, međutim i to umereno, zbog pravilnog razvoja i umerenog opterećenja zglobova. Kao neka nepisana mera uzima se 5 minuta konstante šetnje puta meseci starosti. Npr. ako je štene staro 3 meseca ne treba ga bez dužeg omdaranja konstanto šetati duže od 15 minuta. Naravno, štene sme da se pušta da samo trči i igra se u kontrolisanim ograđenim prostorima, jer se tada odmara kada je dosta igre i trčanja, odnosno kada oseti zamor.
Učenje šteneta na povodac

Štence možete početi lagano učiti šetnji na povodac već od 4 meseci starosti, a nije kasno ni sa godinu dana i tada će naučiti. Potrebno je za početak staviti samo kaiš oko vrata, da ga previše ne steže, tj. da se može staviti dva prsta između vrata i kaiša. Ne treba stavljati odmah povodac, neka bude 3-4 dana samo sa kaišem oko vrata neka se prvo na njega navikava. Nakon toga, potrebno je staviti povodac na kaiš ali nemojte ga odmah pokušavati šetati, jer će vući u nazad i koprcati se. Potrebno je da 3-4 dana vuče sa sobom povodac nakačen na kaiš-ogrlicu sa sobom kako bi se navikao sada i na povodac, a tek onda postepeno treba pokušavati šetati psa, dozvolite prvo da on vas vodi, posle ćete vi njega po malo dok ne nauči. Najbolje je da povodac bude kao lanac-lančić ne od kože ili tekstila jer će ga izgristi tih par dana dok je nakačen povodac na kaiš-ogrlicu.

Bina štene Rodezijskog ridžbeka iz našeg legla 2019. sa 3 meseca starosti

%d bloggers like this: